,,Наша срца без граница"
КАД СЕ СРЦА СРЕТНУ — НЕБО СЕ ОТВАРА🇷🇸☦️
Са браћом и сестрама из братског Бара, из КУД-а „Св. Јован Владимир“, походисмо свету земљу Косова и Метохије — не као обични путници, већ као потомци светосавског корена, синови и кћери Лазара и Милоша, носећи у срцу песму, молитву и завет.
Од Храма Преображења Господњег у Прилужју, где смо се помолили за наш народ, преко споменика палим јунацима 1999. — где стојисмо у тишини, подигнуте главе, али мокрих очију… па све до Пећке Патријаршије, Високих Дечана, Светих Арханђела, Душановог града, Призрена, Богословије, Богородице Љевишке, Саборног храма Св. Ђорђа, Грачанице и Газиместана — боли смо као једно. Као народ, Срби!
Историју нам је оживео наш брат Милош Спасић, историчар и члан КУД-а „Абрашевић“, а у Призренској Богословији дочека нас богослов Никола Зековић — са вером у младост и у васкрс српског рода.
Ово путовање није било само посета — било је то сабрање душа. Братство у Христу. Свако место је зборило — да смо ту, да трајемо, да чувамо, да не заборавимо.
Са Косова не одлази нико ко једном дође. Оно уђе у срце и остане као живо сведочанство части, страдања и свете наде.
Јер, док имамо светиње, док певамо у славу Божју и док се поздрављамо са: „Помаже Бог, брате Србине“ — живи смо!
