Избор Косовке девојке
ДАН ЗАВЕТА, ЧАСНОГ КРСТА И НАРОДНЕ ДУШЕ
У порти свете Грачанице, где свака стопа земље дише молитвом и историјом, под сводом небеским и под сенком манастирских зидина, одржана је свечана манифестација „Избор Косовке Девојке“ – као химна српској жени, милосрђу и непоколебивој вери једног народа.
---
На тој свечаној манифестацији, са смирењем и узвишеним држањем, Анђела Томић је представљала општину Вучитрн, као Косовка девојка из Прилужја. Њено држање било је достојно свете улоге коју носи – корак тих, али сигуран; поглед кротак, али поносан; лице чисто, али испуњено дубоком свешћу о части коју носи.
Одевена у народну ношњу Централног Косова, у којој су били приказани делови традиције Прилужја, Вучитрна и Косова Поља, Анђела је пред окупљеним народом засијала као жива слика оног што Косовка Девојка и јесте – симбол не само милосрђа, већ вечне верности, наде и молитве. Њено присуство у порти било је као одјек косовског завета – да се не одрекнемо ни гроба, ни корена, ни крста.
Није то била само манифестација– то је био тренутак у којем се прошлост, садашњост и будућност српског народа стопиле у лик једне младе девојке.
---
КУД „Абрашевић“ – коло као молитва, песма као сведочанство
У тој истој порти, где се песма не пева већ узноси, КУД „Абрашевић“ из Прилужја представио се играма из Косовског Поморавља. Њихов наступ био је више од фолклора – био је сведочанство постојања, корак предака који кроз потомке настављају да играју. У свакој нити појаса, у свакој промени ритма, у сваком скоку – одјекивала је вера да је Косово не само у срцу, већ у животу.
Њихова игра је сведочила оно што речи често не могу: да народ који има овакву омладину – не може нестати.
---
Косово није само земља.
Косово је молитва, успомена, и обећање.
Докле год Косовке девојке корачају,
докле год коло игра у сенци манастира,
докле год се Видовдан слави,
жив је завет, и жива је Србија.
